Едукативни центар

ПРОЈЕКТНО ЕДУКАТИВНИ ЦЕНТАР

Пројектно едукативни центар Етно мреже је основан са циљем спровођења програма обуке и пројектних активности на промоцији и очувању културног наслеђа Србије.

Центар укључује квалификоване и лиценциране едукаторе из свих крајева Србије са дугогодишњим искуством у организацији група произвођача и спровођења специјализованих курсева за израду рукотворина.

Свеобухватна обука Етно мреже поред практичних курсева подразумева и континуирани рад са стручним консултантима и одабраним дизајнерима у циљу подизања квалитета рукотворина и опремања производа за тржиште, организовање група у привредне субјекте, као и конкретне савете из области маркетинга и пласмана производа.

ПРОГРАМИ ОБУКЕ

Едукативни центар Етно мреже располаже потпуно опремљеним радионицама у десет општина и има у понуди стандардизоване обуке за савладавање традиционалних техника:

  1. Ткања
  2. Керамике
  3. Плетење
  4. Веза
  5. Златовеза
  6. Нецања
  7. Пустовање
Специјализовану обуку прати стручни консалтинг који обухвата:
  • организовање произвођача
  • паковање и сертификати
  • промоција и маркетинг
  • дизајн и квалитет производа
  • сарадња са локалном заједницом
  • осмишљавање пласмана
  • искоришћеност продајног простора
  • наступ на сајамским манифестацијама
За полазнике који успешно заврше обуку обезбеђени су сертификати Етно мреже.

ОБУКА НА ЗАХТЕВ

Од 2005. године, Етно мрежа је организовала обуку, пружила стручну подршку и помоћ у промоцији за 40 група произвођача широм Србије, а за већину је обезбеђена опрема за производњу, припремљени сертификати за карактеристичне производе и осмишљени конкретни начини за пласман рукотворина на локалном тржишту.

На захтев наручиоца, Етно мрежа организује практичну едукацију и за децу свих узраста и младе. Етно мрежа успешно спроводи обуке у општинама према специфичним потребама одређене групе и захтева тржишта, јер локалне самоуправе све више препознају могућност за економско оснаживање и самозапошљавање жена кроз производњу рукотворина, али истовремено и очување традиције, промоцију и обогаћивање туристичке понуде свог краја.

У сарадњи са локалном самоуправом ћемо урадити стручну анализу потенцијала за производњу и пласман у вашој општини, и осмислити адекватан програм обуке који ће дати конкретне резултате већ након шест месеци рада. Детаљну понуду са програмима обуке достављамо на ваш захтев.

На ваш захтев ћемо урадити стручну анализу потенцијала за производњу и пласман у вашој општини, и осмислити адекватан програм обуке који ће дати конкретне резултате већ након шест месеци рада. Детаљну понуду са програмима обуке достављамо на ваш захтев.

Референце: општине Инђија, Лозница, Суботица, Сента, Пећинци, Панчево, Бољевац, Кладово, Велико Градиште, Неготин, Сокобања и многе друге.

ЕДУКАТОРИ ЕТНО МРЕЖE

Представљамо вам лиценциране едукаторе и консултанте Етно мреже:

Софија Арсић

Стручни едукатор и консултант за процену капацитета група и унапређење производа. У оквиру Етно мреже посебно се ангажује на стандардизацији и квалитету производње, презентацији и опреми производа за тржиште и стручној едукацији чланова. члан уметничког савета Етно мреже, стручни координатор, едукатор и дизајнер.

До 1989. радила на правничким пословима, након чега организује самосталну производњу у оквиру домаће радиности и оснива ауторски атеље, у којем осликава свилу, израђује одевне предмете, накит, лампе, керамику и друге производе из домена домаће радиности. Добитница највиших признања за квалитет производа, носилац сертификата Отворене шаке и идејни творац Етно мреже. Поседује ауторски атеље у Земуну који окупља све чланове породице Арсић, признате уметнике и примењене вајаре.

Душанка Ботуњац

Академски сликар и примењени уметник, али истовремено и уметнички директор Културног центра Неготин, са дугогодишњим искуством ликовног педагога, које је препоручује као врсног едукатора и дизајнера Етно мреже за подручје источне Србије.

члан УЛУПУДСа и аутор бројних самосталних изложби, као и учесник колективних представљања уметника из Србије на одабраним изложбама у земљи и иностранству. Изузетно продуктиван уметник и добитник престижних награда и признања за уметничко стваралаштво.

Истканути чувар мотива неготинске крајине, аутентичног влашког наслеђа које промовише и чува од заборава и као члан уметничког савета, едукатор, регионални координатор и дизајнер Етно мреже од 2005.године.

Снежана Јовановић

Као активни представник грађанских иницијатива у општини Велико Градиште, бавећи се пре свега развојем заједнице, са групом креативних незапослених жена, уз подстицај и подршку USAID-а, Етно мреже и локалне самоуправе, оснива Етно центар и Уметничко занатску задругу “Јефимија”, која убрзо постаје центар за производњу, едукацију и очување старих заната - ткања, керамике, веза, златовеза и пустовања, као и расадник нових идеја, кадрова, оригиналних рукотворина и сувенира.

Вишегодишње искуство у организовању производње стечено приликом утемељења погона трикотаже у Великом Градишту и Великој Хочи, у развоју цивилног сектора, припреми и имплементацији пројеката у оквиру USAID-а, као и познавања старих техника као што су керамика (у Манаковој кући), плетења (од мајке и приликом рада у “Моди” В. Градиште), пустовања вуне (на курсу Етно мреже у Сенти) и кроз презентације рада Етно мреже, радо преноси на младе, жене и заинтересоване широм Србије како би традиција продрла у савремене токове наших живота.

Ради као администратор Етно мреже, а у оквиру Мреже за подршку руралном развоју улаже напоре да жене узму активније учешће у креирању бољих услова живота у својим локалним заједницама, кроз већу запосленост, развој туризма, повећања културних активности и очување традиције.

Милица Мишић

Прихватајући на себе улогу пионира, напушта посао у администрацији да би постала један од оснивача погона трикотаже у фабрици за израду кожне конфекције „Мода“ Велико Градиште, где ради на пословима организације производње, обуке и преквалификације жена. Такође је један од утемељивача погона трикотаже у Кучеву и Великој Хочи на Косову.

Кад у време краха текстилне индустрије у Србији остане без посла, несебично се ангажује на проналажењу начина да се покрене производња рукотворина и сувенира и тако обезбеди извор прихода за незапослене жене. Активан је члан Етно мреже од оснивања и Уметничко занатске задруге „Јефимија“ која је основана 2006.год.

Врхунски је познавалац многих техника израде рукотворина и сувенира као што су плетење, хеклање, вез (научено од мајке, врсне плетиље, и усавршено у раду са креаторком Мирјаном Марић), ткање (пренето од стране едукатора Етно мреже), златовез (завршен курс у Манаковој кући), керамика и пустовање (научено од едукатора Задруге „Јефимија“).

Производи у њеној изради су провереног дизајна и квалитета, излагани су и продавани широм света, а многе жене које су прошле обуку овог врсног едукатора и саме су постале вештину у примени старих техника у изради квалитетних рукотворина.

Милица Јовановић-Марковић

Дипломирани историчар уметности и дизајнер из Београда, ангажована је као едукатор на предмету веза и златовеза у Етно мрежи. Својим вишедеценијским, богатим искуством непроцењиво доприноси едукацији и унапређењу знања и технике израде рукотворина.

Бавила се макраме таписеријима, копијом средњовековних рукописа, графичким дизајном, сликаном свилом, графиком, сувениром. Сада се бави акварелом, еxлибрисом, пачворком и везом који изучава и популарише.

Члан је УЛУПУДС-а од 1977. године, у секцији за текстил и савремено одевање.

Написала је дечију књигу “Вез” (заједно са супругом Јованом), коју је издао Креативни центар 2002. године у Београду. Вредна је пажње стилизована азбука инспирисана Јефимијиним златовезом пренета кроз иницијал на предмете различите намене: беџеве, украсне слике и сл. која представља значајан допринос изворном сувениру наше земље и чува га од заборава.

До сада је имала 34 самосталне изложбе и учествовала на преко 100 колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је бројних престижних награда. За ову истакнуту уметницу уметност није само позив, већ животно опредељење.

Евица Ђурић

По занимању домаћица, у потпуности посвећена својој породици, у свет ткања улази надограђујући традиционалне вредности српске породице. Курс ткања завршила у јануару 2006.год, који је у организацији АДФ-а и USAID/ЦРДА-Е програма спровела Етно мрежа. У међувремену, усавршава традиционалну технику клечања и специјализује се за израду тканица и предмета базираних на мотиву тканица.

Уз велико залагање и посвећеност постаје истакнути промотер за очување старих техника израде рукотворина, са жељом да прошири постојећа знања те крајем 2007.год. у Манаковој кући завршава и курс златовеза. Своје знање и непроцењиво искуство несебично преноси другима како би се традиционалне вредности пренеле на следеће генерације и постале неизоставини део српске породице и у будућности.

Ивана Мишић

Поникла из уметничке породице у којој се генерацијама негује традиција израде рукотворина, курс керамике са успехом завршила у Манаковој кући у Београду.

Ова студенткиња географије, путујући и проучавајући људе и обичаје целог света, инпирацију за свој рад налази управо у родном крају. Комбинујући елементе настале у дугој традицији развоја керамике, додајући им обележја свог краја, гради препознатљив стил, који оплемењује новим мотивима и на тај начин обогаћује туристичку и уметничку понуду општине.

Са великим ентузијазмом знање преноси другима и својим вршњацима, подстичући их да, у додиру са традицијом, у овим модерним временима нађу прави начин да испоље своју креативност.

Милка Гавранчић

Са групом жена из кикиндске Ливнице које су остале без посла, покренула групу за производњу рукотворина и основала прву задругу домаће радиности Уникат у Кикинди, а ускоро потом подстакла сарадњу с USAIDом у циљу подршке произвођачима рукотворина. Пример женског предузетништва у пракси који доказује способност жена да се самостално организују и афирмишу се у локалној заједници захваљујући сопственој креативности и способностима.

Изузетан организатор на месту директора задруге Уникат, и едукатор Етно мреже за ткање и готово заборављењу технику нецања коју сада преноси на чланице своје задруге.

Јованка Шовљанскi

По занимању економист, из љубави према традицији већ дуже време посвећено се бави израдом рукотворина у техници веза и нецане чипке.

Учествовала у многим изложбама у земљи и иностранству где је захваљујући изузетном квалитету производа завредила пажњу медија, али и подршку институција и локалне самоуправе, успела да озваничи групу у Инђији која се посвећено бави рукотворинама. Оснивач је удружења „Етнодом Гороцвет“ које се бави неговањем традиције и производњом рукотворина.

Од 2008. године постаје квалификовани едукатор Етно мреже где као изузетан мотиватор, који са пуно ентузијазма и позитивне енергије несебично преноси технике веза и нецане чипке, као и љубав према овим старим техникама. Успешно представља искуства и добар пример на званичним дешавањима Етно мреже.

Нела Пејчић

Као незапослени грађевински техничар и мајка двоје деце, уз подршку Етно мреже 2009. год. оснива Удружење грађана „Ленка“ чији се рад заснива на производњи, промоцији и пласману рукотворина. Конструктивна и добро организована, у рад удружења укључила је велики број незапослених жена са територије општине Оџаци, обезбедивши им неопходну едукацију и извор прихода.

Курс ткања је завршила 2007. год. а курс пустовања (ручног ваљања) вуне 2009. год. у сарадњи са Удружењем Розета из Сенте. Као едукатор Етно мреже ангажована је крајем 2009. год. од када предано ради на очувању ове старе технике обраде вуне кроз едукацију деце и младих.

Божица Милошевић

Свесна вредности очувања традиционалне производње рукотворина и са великом жељом да своје знање пренесе на децу и младе, по завршетку радног века у РТБ Бор, развија своју наклоност ка рукотворинама и прераста у врсног едукатора Етно мреже. Кроз упознавање са техникама и специфичностима веза и златовеза, своје умеће радо преноси на нове полазнике укључујући и младе, чиме и захтевна техника златовеза постаје доступна и пријемчива и млађим генерацијама које могу да сачувају ова драгоцена знања од заборава.

Курс веза и златовеза завршила у Етнографском музеју Београд, док је технике ткања и пустовања савладала у организацији Етно мреже. Као успешан инструктор ткања, веза и златовеза, у неколико пројеката у организацији Етно мреже али и самостално ради на промоцији културних наслеђа источне Србије.

Радмила Јовановић

Академски сликар и костимограф из Београда, ангажована је као врсни едукатор у оквиру “Етно мреже” у техникама плетења и веза. Својим едукативним способностима, уметничким умећем и талентом свакодневно у свом раду мотивише на десетине жена на израду рукотворина и значајно доприноси оплемењивању и модернизацији производа.

Од 1997. године своје знање веома успешно преноси младим уметницима широм Србије. Признати уметник и познавалац моде, ангажована је као члан жирија на већини манифестација које се баве модно – уметничком тематиком. У етно радионицама ткања и народних рукотворина ради као професор Примењених уметности.Као едукатор макрамеа, веза, кројења и шивења доприноси преквалификацији жена и помаже социјализацији угрожених жена у њиховој борби за бољи друштвени положај.

На сајмовима моде и културно уметничким манифестацијама осваја бројне награде.

Аутор је многобројних ревија високе моде и изложби.




Израда сајта је финансирана од стране Делегације ЕУ. Copyright 2011 Eтно Мрежа